U hotelu “Omorika” na planini Tari (Srbija) u vremenu od 25. do 27. oktobra održana je značajna početna aktivnost našeg projekta. Naime, u ta tri dana na tari su se okupili predstavnici lokalnih opština i škola učesnica u našem projektu, kako bi učestvovali u sastanku namijenjenom planiranju aktivnosti tokom projekta “Obrazovanje za održivi razvoj na Zapadnom Balkanu”.
U organizaciji Regionalnog centra za životnu sredinu (REC Mađarska, Sentandreja) a pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljnjih poslova Finske, na Tari se okupilo oko 150 učesnika i organizatora ovog sastanka. Predstavnicci opština iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije, zajedno sa predsatvncima lokalnih osnovnih škola, otvorili su debatu o tome kakav projekat nam je potreban i kakve su proketne akcije napoželjnije i najpodesnije u našim lokalnim sredinama.
Ovim skupom predsedavala je g. Gordana Kožuharova regionalni direktor u kancelariji REC. U uvodnom dijelu ovog sastanka, gostima su svoja izlaganja iznijeli g. Srđan Sušič glavni menadžer projekta “Obrazovanje za održivi razvoj na Zapadnom Balkanu”, kao i prof. Dr. Slobodan Milutinović, srbijanski ekspert za održivi razvoj te Tanja Ranković iz Kabineta potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije. Svoje viđenje ciljeva i reformi obrazovanja i škola na Zapadnom Balkanu dao je u uvodnom dijelu ovog skupa g. Arto Vaahtokari, finski ekspert za održivi razvoj.
U svom izlaganja prof. Dr. Slobodan Milutinović je govorio na temu planiranja lokalnog održivog razvoja u regionu sliva rijeke Drine, što je bila posebno interesantna tema. On je u predavanju posebno naglasio ulogu koju imaju škole i opštine ali je rekao da je proces lokalnog planiranja održivog razvoja još uvijek neorganiziran i nedovoljno koordiniran među opštinama. Milutinović je naglasio da opštine, bar one u Srbiji, često potražuju sredstva od Vlade i donatora dok su malo usmerene na sopstvene resurse koje čak i ne prepoznaju.
Govoreći o odnosu škola i zajednice g. Tanja Ranković je iznela rezultate značajnijeg istraživanja sa terena u slivu rijeke Drije. Tok prilikom govorila je o modelima uspostavljanja održivih škola što je posebno interesantno za prvu fazu aktivnosti na projektu.
Govoreći o politikama škola i institucionalnom okviru za održivi razvoj koji se primenjuje u trima državama u regionu, Rankovićeva je naglasila da su iskustva različita ali da se škole na veoma neujednačene načine približavaju konceptu održive škole. Tako se školsko planiranje, kao bazni proces u Srbiji i Crnoj Gori sprovodi sistemski dok se u Bosni i Hercegovini provodi projektno. Istraživanja ukayuju i na veliki nesklad u razvoju škola na selu i urbanih škola u korist ovih drugih. Nešto bolja situacija je u pogledu saradnje škola sa civilnim sektorom jer je u novije vrijeme ta saradnja ojačaja u svim državama.
U nastavku ovog sastanka učesnici su bili podjeljeni u manje grupe koje su sačinjavali predstavnici škola kao i predstavnici opština. Cilja rada u grupama bio je da se identifikuju želje, ambicije i očekivanja koja učesnici gaje prema projektu, ali i da se od njih dobije jasna slika šta oni sami predlažu da se na projektu radi i organizuje.
Pripremni sastanak na Tari pomogao je da se mnogi ljudi sretnu i upoznaju, potom razmijene iskustva iz svojih sredina a bilo je veoma zanimljivih primjera gde škole već primjenjuju projekte održivog razvoja u zajednici. Sa Tare su poneta dobra iskustva i nova znanja a sada je na učesnicima da ih svako u svojoj sredini primjenjuju ::
